Podstrony
|
[ Pobierz całość w formacie PDF ]
donosi evolucija. Bogomoljka sebe stalno preureðuje.#
- Meni to viae lièi na krpe~. -
#Verujem da je tvoj stav posledica nesigurnosti.#
- Ha! Nesigurnosti? Kada su Bogomoljka i njoj slièni pobili toliko
naaih? -
#Mo~da sam odabrala preslabu reè. Ne ~elim da te naljutim.#
- Ta Bogomoljka je pobila gotovo pola Porodice Biaop.-
#Znam, i ne ~elim da izazovem rekaciju primata.#
- A? -
#Poznati ste po zlopamæenju i èuvanju teritorije.#
Tobi je imao samo nejasnu predstavu ata je Kvat htela da ka~e, ali to
nije bilo niata èudno. Ona je bila sastavljena od organske rase, nalik na
insekte - to joj je bio "supstrat", kako je govorila - i maainskih dodataka. U
telu je nosila dodatnu opremu za komunikaciju sa ljudima. Obrnuti pokuaaj, da
ljudi govore sa Mnogonoacima njihovim digitalnim stakatom, bio je bezuspeaan.
Ljudi nisu imali tu sposobnost, ni kapacitet.
- Poznati smo i po tome ato nas je teako ubiti, uglavnom. -
#I to.#
- Ako Biaop vidi Bogomoljku, idemo za njom. Je li to 'zlopamæenje'? -
#Nikada ne zanemaruj centralnu èinjenicu o njenoj tuðinskoj prirodi. Ona
pripada maainskom carstvu. Ja, uprkos svim izmenama i dodacima mehanièke
prirode, pripadam carstvu tela. Kao i ti.#
- Uf, pa valjda. Ovog trenutka ovom telu je potreban odmor.-
2. TERITORIJE MISLI
Ptica je stigla, lepraajuæi, iz visine pevea.
"Drago mi je zbog tog dodatnog napora", reèe Najd~el, zagledajuæi je.
"Dobra simulacija."
"Neodgovarajuæa reè", odgovori ptica, lebdeæi u vazduhu.
"Pokuaavao sam da budem ljubazan."
"Pogreana kategorija."
"Kako?"
"Ljubaznost je moguæa samo izmeðu jednakih."
"Ah." A mi nismo jednaki. Razdvaja nas bar jedan ili dva Razreda.
Krila ptice nisu pokretala vazduh. Bila je sastavljena od brojnih
èestica, pa Najd~el nije ni oèekivao povetarac, ali ta mala pojedinost mu je
zbog neèega veoma smetala. "Uskoro æe tvoja uloga biti okonèana", reèe skup.
"Znaèi, ovo je fajront?"
"Okonèanje? Ne obavezno."
Ala si me umirila, pomisli on. Neko ga povuèe za rukav. "Kojepato?"
upita Abraham.
Zaboravio je na najstarijeg Biaopa. Ovaj je odlutao da pregleda bilje,
verovatno u potrazi za jestivim. Ti Biaopovi su stalno tra~ili hranu. Ostali,
Kilin, Tobi i Kvat, smesta su otiali za Bogomoljkom. Potomci Komadanja èesto
su tvrdoglavi, ali Biaopovi su to uspeli da pretvore u pozitivnu osobinu.
"Manifestacija Drevnih. Ili Viaih."
"Nije maaka?" sumnjièavo upita Abraham.
"Mnogo je starija."
"Izgleda kao maaka."
"Izgleda kako god ~elia." Najd~el mahnu ka ptici. "Budi neato drugo."
Ptica prestade da maae krilima i ukoèi se u vazduhu. To je bilo joa
gore. Njad~el mahnu ponovo i ona se pretvori u neku sluzavu, izuvijanu stvar.
"Bo~e! Bolje budi ptica."
Abraham joj priðe i proturi ruku kroz nepomièno oblièje. "Mo~ea je
naterati da to uradi?"
"Ne teram je ja niata. Ona ispunjava trivijalne zahteve."
"Pribli~ava se vreme", reèe ptica.
"Oh, stvarno?" Oseæao se nekako nejasno i izdvojeno, i u taj èas se seti
drevnih stihova.
Vreme univerzalno i sideralno,
vreme atomsko i efemeralno,
vreme noaeno i vreme stalo.
Ptici kljun i oèi skliznuae naviae, pa nani~e, a glava je ostala
nepomièna; to je oèito trebalo da predstavlja klimanje glavom. "Taèno,
nemoguæe je definisati istovremenost. Ali dogaðaji se pribli~avaju."
Najd~elu bi neprijatno ato u~iva u izvlaèenju odobravanja od ptice.
Teako je ~iveti kao samosvesni mikrob u stranom telu. "Mnogo ata æea
izgubiti."
Ptica ponovo zamaha krilima. Da bi mu bilo malo prijatnije? "Ko zna
znanje."
"Darvinovanje."
`ala je bila vrlo traljava, ali ptica je razumela, naravno. Proèitala je
èitavu prokletu Galaktièku Biblioteku, do poslednje fusnote. A nikad se nije
smejala.
"Da li se ikada ranije desilo neato tako veliko i u~asno?" upita
Najd~el.
"Da, dok smo bili keramièki."
"Keramièki?"
"%7Å„ivot nije poèeo u vaaem obliku. Prvo se bile gline, koje su mogle da
se utiskuju jedna u drugu i da se umno~avaju. Imale su na raspolaganju
energiju, ogromnu i raznoliku, u ranoj fazi ove vaseljene. Tada su prilike
bile mnogo vrelije."
Najd~el to joa nikad nije èuo. "A onda su umrle."
"Kasnije su izlegle elemente æelijskog ~ivota. A potom su odbaèene."
"Hm. Vi ste ih odbacili?"
"Mi smo bili glina."
"Znaèi, oni - vi - joa ste tu?"
"Mi smo sada drugaèiji Razred."
"A kakav?" Ovo stvorenje se joa nikad nije upuatalo u raspravu o svojim
svojstvima. Zaato sad poèinje?
"To ne mo~ea da znaa."
"Zaato?"
"Jer ne razumea. To je glavna osobina tvog Razreda."
"Da ne mo~emo da znamo ko ste vi?"
"Da. Zato, za vas, ne mo~emo da imamo pravo ime."
"Hm. Onda ti neæe smetati da te zovem, recimo, Fred?"
Bez odgovora. Ptica kao da se rastvorila, a onda je za tren oka ponovo
dobila savraenu oatrinu. Izgledala je sasvim stvarna, ali i dalje je bila
duboka svega milimetar. "Potièea od gline..."
"A kasnije smo se sjedinili sa samoorganizujuæim, umno~avajuæim telima
podataka." Ptica je sada govorila vrlo brzo.
Abraham se ponovo obrati Najd~elu. "To znaèi sa telima koja nisu
stvarna?"
Najd~el klimnu. "Stvarima koje su ~ivele od viaih umova maaki."
"Kao paraziti?"
"Biljke smatraju vegetarijance za parazite. Verovatno su ti, ovaj,
organizovani podaci koristili umove maaki za hranu, isto kao ato krava koristi
travu."
Ptica iznenada postade ogromna. Najd~elu se uèini kao da pada u nju, kao
[ Pobierz całość w formacie PDF ]
zanotowane.pldoc.pisz.plpdf.pisz.plkskarol.keep.pl
|
